Legendarna srpska rakija
Niko ne zna kada je tačno nastala prva „klekovača“, kao rakija od šljive sa dodatkom lekovitih bovica kleka. Ali, ako se zna da je tradicija proizvodnje rakije u Srbiji duža od 500 godina, kao i da je istorijski poznato da je kleka bila jedna od omiljenih biljaka u narodnoj medicini hiljadama godina, da je bila veoma važno farmaceutsko sredstvo i kod starih Srba, o čemu svedoče i zapisi u Hilandarskom medicinskom kodeksu iz 13. veka – onda je izvesno da su Srbi bobice kleke dodavali u rakiju stotinama godina, baš onako kao što su činili i sa mnogim drugim lekovitim travama i biljkama.
Klekovača je, dakle, najverovatnije nastala kao pomoćno lekovito sredstvo, ali je sigurno da taj njen put od leka do popularnog srpskog žestokog pića nije trajao dugo. Najmanje dva veka je klekovača najcenjenija rakija na području Bajine Bašte, na Tari i na obalama Drine u zapadnoj Srbiji. A, njen put od narodne medicine do srpskih kafana, restorana i barova zaokružen je tridesetih godina 20. veka, kada je u Beogradu nastao i prvi srpski originalni koktel – upravo na bazi klekovače iz Bajine Bašte.
Dvadesetak godina kasnije, od 1955. sa osnivanjem BB destilerije, ona postaje i brend i, pod imenom „BB Klekovača“ – jedno od najpoznatijih i najznačajnijih žestokih pića na prostorima bivše Jugoslavije. Tokom čitavog 20. veka BB „kleka“ se pije, o njoj se priča i o njoj nastaju brojne narodne i urbane legende. „BB Klekovača“ postaje zaista – „legendarna srpska rakija“.
„Urbana rakija“
Kada je u jesen 2017. godine TV serija „Senke nad Balkanom“, čija se radnja dešava krajem dvadesetih godina 20. veka u Beogradu, izazvala gotovo nezapamćenu gledanost i ogromno interesovanje gledalaca ne samo u Srbiji, veliki broj njih se iznenadio, pa se i nama obratio sa pitanjem: otkud „BB Klekovača“ u tolikom broju scena te serije?
Odgovor je jednostavan: zato što je „kleka“ omiljeno piće glavnog junaka serije i njegovog najboljeg prijatelja. Ali, to nije sve. Radi se, u stvari, o tome da su autori serije odlično proučili istoriju i način života u Beogradu tog vremena i da su otkrili da je klekovača bila ne samo jedna od najpopularnijih rakija u srpskoj prestonici u to doba, nego da je bila i jedno od najpopularnijih pića uopšte. Čak i bez obzira na to što se tadašnji Beograd trudio da u svakom pogledu u korak prati sve vodeće evropske prestonice, uključujući i način života, koji je podrazumevao pića drugačija od tradicionalne srpske rakije.
Igrao se i u Beogradu, kao i širom Evrope i Amerike tada čarlston, pio konjak i viski, pratile se „lude dvadesete“, ali se ipak pila i „kleka“, čak i među prozapadnom omladinom, jer je klekovača bila drugačija, posebna. A, pre svega bila je – domaće žestoko piće koje se na mnogo načina izdiglo iznad uobičajenih rakija koje su se prodavale na beogradskim pijacama tog vremena. „Kleka“ je u sve živopisnijoj i sve „urbanijoj“ tadašnjoj beogradskoj sredini počela da se doživljava i kao neka specifična – „urbana rakija“.
Za to su, najpre, posebno zaslužna braća Babići, koji su 1923. godine u Beogradu otvorili prvu specijalizovanu prodavnicu „bajinobaštanske rakije“.
Posle Drugog svetskog rata, sa nastankom destilerije „BB Klekovača“ 1955. godine i sa sve većom popularnošću samog brenda, BB „kleka“ počinje da se, u formi zvaničnih poklona jugoslovenskih diplomata i političara, pojavljuje u rukama visokih zvaničnika širom sveta. Iz tog vremena ostaju i svedočenja tadašnjih najviših jugoslovenskih generala da je „BB Klekovača“ bila uvrštena u zvaničnu kartu pića 6. Američke flote koja je pedesetih godina bila stacionirana u Sredozemlju, kao i da je šezdesetih godina prošlog veka bila i jedno od zvaničnih pića generalštaba armije Vijetnama.
S druge strane, njen imidž „urbane rakije“, stvoren tridesetih godina 20. veka, nikada nije nestao. Dodatno su ga oživeli pojedini poznati muzičari i rokeri sedamdesetih i osamdesetih godina, koji su umesto standardnog viskija uvek radije naručivali „BB kleku“.
I bez obzira na sve uspone i padove, teška vremena u zemlji i okruženju devedesetih, „BB Kleka“ nikada nije posustala. Ona je za mnoge uvek bila i ostala „moderna“- „urbana rakija“. Uvek posebna, uvek drugačija. Neponovljiva. I beskrajno strpljiva, ona se i dalje rađa i sazreva u našim podrumima, znajući da bez obzira na dugu tradiciju i neponovljivu istoriju – njeno vreme tek dolazi.
Idemo dalje!
Prvi srpski koktel
Legendarni „Čika Milan Vujić“ bio je prvi srpski bartender koji je upravo sa klekovačom iz Bajine Bašte, u tada prestižnom beogradskom hotelu „Srpski Kralj“, dvadesetih godina 20. veka, napravio i prvi zvanični srpski koktel – kleku sa sodom.
Taj koktel je, na neki način, bio preteča svetski poznatog „džin-tonika“ (jer je „džin“ zasnovan na aromama kleke). Nalazio se zatim i na karti pića čuvene železničke linije „Orijent ekspres“ koja je tada povezivala Pariz sa Istanbulom, kroz Beograd, a na kojoj je jedno vreme radio i popularni „Čika Milan“. U tom vozu je svetskim putnicima redovno serviran koktel pod imenom „Kleka & Soda“.
Ovaj, kao i druge sjajne koktele sa našim rakijama, možete probati kod naših prijatelja u „Sudar BBar-u“, Cara Dušana 31, Begrad.
Prvi srpski koktel
Legendarni „Čika Milan Vujić“ bio je prvi srpski bartender koji je upravo sa klekovačom iz Bajine Bašte, u tada prestižnom beogradskom hotelu „Srpski Kralj“, dvadesetih godina 20. veka, napravio i prvi zvanični srpski koktel – kleku sa sodom.
Taj koktel je, na neki način, bio preteča svetski poznatog „džin-tonika“ (jer je „džin“ zasnovan na aromama kleke). Nalazio se zatim i na karti pića čuvene železničke linije „Orijent ekspres“ koja je tada povezivala Pariz sa Istanbulom, kroz Beograd, a na kojoj je jedno vreme radio i popularni „Čika Milan“. U tom vozu je svetskim putnicima redovno serviran koktel pod imenom „Kleka & Soda“.
Ovaj, kao i druge sjajne koktele sa našim rakijama, možete probati kod naših prijatelja u „Sudar BBar-u“, Cara Dušana 31, Begrad.